NOVO: 
  4. TRAD. SUSRETI U OVČAR BANJI

 

2017.
» NOVO  
MONBLAN (4810 m)
» NOVO  GRAN PARADISO (4061 m)
» GRAN SASO (2914 m)
    zimski usponi:
» GROSGLOKNER (3798 m) 
» TRIGLAV (2864 m)
» MAJA JEZERCE ( 2694 m)

.............................................


logo4

» MEMORIJAL „KRSTO ŽIŽIĆ”
» MEMORIJAL „BJELAŠNICA”

» TRIGLAV 2864 m
» OLIMP
» OBUKA PLANINARA POČETNIKA
» TR. SUSRET PLANINARA O.BANJA
» BALKANSKI SUSRETI PLANINARA
» DANI PLANINARA PPS-A  P.BANJA
» RILA
» SUSRETI ŽELEZNIČKIH PL. KLUB.

....................................... 

USPESI KLUBA

 
  Matterhorn (4478 m) 
      izvestaj2
√   
Damavand (5671 m)
      izvestaj2              
 
Gross Glockner (3798 m)  
      izvestaj2               
√ 
Gran Paradiso (4061 m )  
    izvestaj2            

√ 
Čamser Kangri (6622 m)
     izvestaj2                 
√ 
 Monblan (4810 m) 
    izvestaj2              
√  
Triglav (2864 m)
     izvestaj2 
√  
Monterosa Doufsp.(4634 m)
     izvestaj2 
 
 √  Zimski usp.na Groglokner (3798 m)
     izvestaj2   
√   Zimski uspon na Olimp (2917 m)
    izvestaj2   
........................................

 

1.1.2011.

 

 

Ovčarsko kablarska klisura - Debela gora 5.7.2015.


U nedelju, 5. jula 2015. u 6h smo se sa Novog Beograda uputili ka Ovčar banji, predvođeni Vesnom Dimitrijević iz PK "Železničar", u entuzijastičnom raspoloženju. Tokom puta, napravili smo polučasovnu pauzu za kafu - aura dobrog raspoloženja nas je potpuno obavila!

Oko 10h smo stigli u Ovčar banju. Tu nas je dočekao drugi vodič, Goran Nikolić (PK „Kablar", Čačak), i vrlo ljubazno nas je uputio u detalje predstojeće ture. Ubrzo smo krenuli na turu...

Usput smo naišli i na stari železnicki most preko Zapadne Morave - nije bilo bezbedno da se prelazi preko njega, tako da smo se sa bezbedne udaljenosti tu samo fotografisali. Takvi mostovi, koji su nekad moćno spajali dve strane, a sad propadaju - podsećaju na prolaznost i na večne promene.

Ubrzo smo stigli i do pećine Kađenice. Do nje vode strmo uklesane kamene stepenice, a ispred same pećine je ogroman krst, kao podsetnik na stravične događaje koji se vezuju za ovu pećinu... koja je nekad bila proprište tragedije, a danas je "ljubavno gnezdo" za šišmiše. 1814. godine se deo srpskog ljudstva sakrio u pećini od turskog zuluma. Međutim, nesrećan splet okolnosti je doveo do toga da su ljudi ipak otkriveni od strane Turaka. Turci su zapalili vatru na samom ulazu u pećinu, a ljudi, nevoljni da se predaju u strahu od mučeništva, nisu izlazili iz pećine, i tu ih je sačekala svirepa smrt, u crnom dimu...

Puno je vremena prošlo od tada, zveri su razvlačile kosti nesrećnika, sve do 1936. godine kada su prikupljeni posmrtni ostaci nastradalih, i ostavljeni u dva sarkofaga u samoj pećini. To je danas podsetnik na tragične događaje iz istorije...

Na turi smo ušli i u samu pećinu - iznutra je bilo veoma hladno, i čovek je lako mogao zamisliti strah i beznađe ljudi koji su se tu nekad skrivali, i koji su bili saterani u kutove pećine, bez mogućnosti da pobegnu odatle...

To je jedna od sjajnih strana planinarenja. Planinarenje nije puko šetanje od tačke A do tačke B, već upoznavanje sa predelima, događajima koji su natopili te predele - planinarenje je i učenje o onome što nas okružuje, i upoznavanje sveta u potpunom smislu te reči.

Nakon što smo videli pećinu Kađenicu, čekao nas je prilično naporan uspon do najvišeg vrha Debele gore - do Branojevca (791 m/nv). Naši vodiči su zato brižno sproveli taktiku - 10 minuta smo hodali uzbrdo, a onda pravili dvominutnu pauzu, i sve tako do vrha. To je čitav uspon činilo beskrajno lakšim.

Na vrhu smo se fotografisali, a onda smo produžili do livada, i tamo napravili pauzu za užinu. Prilično smo se odmorili, a onda smo nastavili našu šetnju po šumovito-livadskim predelima, usput jedući i divlje trešnje!

Usput smo se nagledali i prelepog cveća i leptirova, a tokom puta smo imali prilike i da nadopunimo zalihe vode na izvoru.
Pred kraj ture smo videli i zanimljivu pećinu Branka Radičevića, ispred koje je bilo vode u kojoj smo uočili da stanuju i žabe! A najveći utisak je na sve definitivno ostavio Banjski potok i njegova nestvarna, tirkizna boja!

Oko 17h smo stigli u Ovčar banju, pa je jedan deo planinara odlučio da vreme do polaska iskpristi za odmor u obližnjem banjskom restoranu. Mi ostali smo vreme do polaska proveli na bazenu sa termalnom vodom Ovčar banje. To je na neki način bila "kruna" čitavog našeg izleta, jer je kupanje u termalnim vodama, nakon višečasovnog pešačenja zaista neverovatno iskustvo

Oko 19h smo krenuli za Beograd, da bi u isti stigli oko 22h.

Konačan zaključak bi bio - ovo je jedna vrlo živopisna i sveobuhvatna tura. Imali smo dodira sa dahom prošlosti, imali smo i uspon koji nije lagan, uživali smo na cvetnim livadama, a meni lično je završnica u Ovčar banji bila savršen kraj ovakvog dana.

Prešli smo oko 12 km sa visinskom razlikom u usponu i u spustu oko 500 m.

Izveštaj: Ana Benčić
Fotografije: Snežana Stojković & Ana Benčić

3

2

1

 

 
boya yalıtım mantolama ısı yalıtımı