NOVO: 
  4. TRAD. SUSRETI U OVČAR BANJI

 

2017.
» NOVO  
MONBLAN (4810 m)
» NOVO  GRAN PARADISO (4061 m)
» GRAN SASO (2914 m)
    zimski usponi:
» GROSGLOKNER (3798 m) 
» TRIGLAV (2864 m)
» MAJA JEZERCE ( 2694 m)

.............................................


logo4

» MEMORIJAL „KRSTO ŽIŽIĆ”
» MEMORIJAL „BJELAŠNICA”

» TRIGLAV 2864 m
» OLIMP
» OBUKA PLANINARA POČETNIKA
» TR. SUSRET PLANINARA O.BANJA
» BALKANSKI SUSRETI PLANINARA
» DANI PLANINARA PPS-A  P.BANJA
» RILA
» SUSRETI ŽELEZNIČKIH PL. KLUB.

....................................... 

USPESI KLUBA

 
  Matterhorn (4478 m) 
      izvestaj2
√   
Damavand (5671 m)
      izvestaj2              
 
Gross Glockner (3798 m)  
      izvestaj2               
√ 
Gran Paradiso (4061 m )  
    izvestaj2            

√ 
Čamser Kangri (6622 m)
     izvestaj2                 
√ 
 Monblan (4810 m) 
    izvestaj2              
√  
Triglav (2864 m)
     izvestaj2 
√  
Monterosa Doufsp.(4634 m)
     izvestaj2 
 
 √  Zimski usp.na Groglokner (3798 m)
     izvestaj2   
√   Zimski uspon na Olimp (2917 m)
    izvestaj2   
........................................

 

1.1.2011.

 

 

Prokletije 22. avgust – 25. avgust
Vodič: Vesna Dimitrijević


1.dan: Karaula

22. avgusta, u kasnim večernjim časovima, grupa od 18 planinara krenula je iz Beograda na dugo očekivani put ka Prokletijama. Već na samom polasku se u vazduhu moglo osetiti uzbuđenje – oni koji još uvek nisu bili posetili ovaj planinski „biser" Balkana, radovali su se tome što će konačno videti lepotu o kojoj se priča, a oni koji su je već ranije upoznali, željno su iščekivali skori ponovni susret. Nakon noćne vožnje i uz pauzu od 1 sat na Zlatiboru, rano ujutro stižemo u Gusinje. Sačekali smo da se otvore poslastičarnica i obližnji kafić, a onda smo se počastili kafom i vrućim burekom. Ono što prvo upada u oči u ovoj varošici je ljubaznost njenih meštana. Iako je bila rana zora, vlasnik poslastičarnice je udovoljio pojedinačnim željama svakoga od nas uz iskren osmeh i šale, i na polasku nam poželeo lep boravak u njihovom kraju. Iz Gusinja nastavljamo dolinom Grbaje ka katunu Grebaje, gde ćemo biti smešteni tokom naše posete. Katun se nalazi ugnježđen u dolini između okolnih vrhova Očnjak, Karanfili, Karaula i Volušnica. Domaćini katuna nas obaveštavaju o smeštaju, a naš vodič Vesna Dimitrijević o rasporedu u kućama i vremenu polaska na naš prvi „zadatak" – vrh Karaula. Smeštamo se po sobama, raspakujemo i istovremeno spremamo rančeve za naš prvi uspon. Po dogovoru, u 9 časova se skupljamo u dvorištu katuna i krećemo prema Karauli. Iako na uspon krećemo iz noćne vožnje, grupa je vesela i raspoložena. Vesna nam pokazuje vrh na koji treba da stignemo i obaveštava nas da će najveći deo puta voditi kroz šumu. Pre ulaska u šumu prolazimo kroz visoku paprat, gde one koji se još uvek nisu potpuno razbudili, budi rosa koja sa nje pada i osvežava nas. Ulazimo u listopadnu šumu. Staza je markirana i u prvom delu široka, a zatim nakon nekog vremena prelazi u dosta strmu i usku stazu po kojoj se, prema Vesninim uputstvima, krećemo jedan iza drugog i bez razgovora kako bismo bili potpuno skoncentrisani na to gde i kako stajemo. Pred sam izlazak iz šume dolazimo na nešto ravniji deo staze, gde nas dočekuju polja borovnice. Pravimo pauzu tokom koje smo se raštrkali i dali na branje svako u svom „osvojenom" reonu. Vesna nas je jedva odvukla od ovog uživanja da krenemo dalje. Izlazimo na čistinu ispod stene koja predstavlja sam vrh Karaula. U tom delu je potrebna dodatna pažnja, jer je staza uska i eksponirana. Krećući se ovom stazom, stižemo do poslednjeg dela koji ide uz samu stenu i ubrzo nakon toga izlazimo na vrh Karaula. Sa vrha se pruža pogled koji nam oduzima dah: veličanstveni Karanfili i Očnjak se strmo uzdižu ispred nas, i sada shvatamo kolika je hrabrost i veština onih planinara i alpinista koji se na njih penju, a desno od nas se prostiru Volušnica, Popadija i Talijanka sa svojim zelenim padinama. Uživamo u kontrastu između ovog zelenila, strmih stena Karanfila i Očnjaka i plavetnila neba. Uživanje nam na kratko remeti kišica u najavi, ali priroda odlučuje da nas ne „okupa" tog dana. Ipak, zbog mogućnosti padavina, ubrzo krećemo istim putem nazad. Ponovo se zaustavljamo u polju borovnica, a na izlasku nas dočekuje Nikola da svojim Nikonom zabeleži ko je najviše jeo! Nakon toga se spuštamo strmim serpentinama kroz šumu i svima nam ovaj deo puta pada najteže – potrebna je opreznost zbog nagiba terena, staza je uska i klizava, a mi smo već umorni od puta iz prethodne noći i samog uspona. Ipak, što je najbitnije, svi bezbedno stižemo u naš katun, gde se zatim odmaramo uz piće i razgovor u restoranu katuna. Već u 21 čas, svi smo bili u krevetu, zamrli su zvuci, a naš katun je ostao u tišini večeri i noći.

Izveštaj napisala: Jelena Prodanović, PK Železničar Beograd

prok1dan1


prok1dan2

prok1dan3

prok1dan4

prok1dan5

Prokletije, 2.dan

Planina od respekta, od čuda i lepote. Od svega što priroda napravi na ovoj zemlji. Naravno u pozitivnom smislu reči. Jedino možda ime nije prikladno, ali sve to ima svoje.
(Prokletije su u prošlosti različito nazivane: „Beriseldi", „Severnoalbanski Alpi", „Alpi na jugu Evrope", „Crnogorski Alpi" i dr. Današnji naziv u množini - Prokletije, jer označava veći broj planinskih venaca, prvi je uveo čuveni geograf Jovan Cvijić. Istražujući ovu planinsku grupu, on je primetio da ovdašnje srpsko stanovništvo naziva Bogićevicu, Greben, Bjelič, Karanfile i Trojan zajedničkim imenom Prokletije, što znači proklete planine. Ovaj naziv Cvijić je u svojim radovima proširio na čitav planinski venac počev od Skadarskog jezera pa sve do Ibra i Metohije. Naziv je danas prihvaćen u opštoj terminologiji i toponimiji.
Albansko stanovništvo Prokletije naziva (alb. Bjeshkët e Nemuna) što u prevodu znači „proklete" ili „zabranjene" planine. Naziv Prokletije ima dvostruko etimološko značenje. Ono simbolizuje, ne samo prirodne odlike ovog prostora (krševitost, divljinu, neprohodnost), već i nekadašnje društveno-istorijske prilike koje su bile prisutne na ovom prostoru (lična nesigurnost, anarhija, razne opasnosti i dr.).)
Ako zanemarimo ime i njenu surovost koja vlada zimi, mi će mo da Vas povedemo u letnjem periodu, kada je još uvek negde ostalo tragova snega prethodne zime a možda i još pre.Za mene je leto kada zaista može da se uživa u čarima i lepotama planinskim. Za neke je to zima, ali ...?
Pored zelenila, raznobojnog cveća, šumskih plodova kao što su šumske jagode, kupine i borovnice.
Ma dajte molim vas, o čemu mi to raspravljamo uopšte. Letnje sunce na planini, sveža jutra i noći. Sve smo to imali u tri dana na Prokletijama. Kišu da zanemarimo. Pogotovo letnju. Doduše sa grmljavinom, ali kratkog daha.
Posle prethodnog dana i uspona na Karaulu i kada smo se malo više naspavali i odmorili, krenuli smo u rano jutro, sa sumaglicom koja se budila sa jutarnjim suncem iza visokih vrhova. Ekipa je bila raspoložena i spremna za još jednu veliku, lepu i nadasve uzbudljivu avanturu.
Ovoga puta u igri su bila 3 vrha u jednom danu: Volušnica (1876 m n/v), Talijanka (2056 m n/v) i Popadija (2057 m n/v). Uz lagano uspinjanje, povremeno odmaranje u branju borovnica i šumskih jagoda, stigli smo na prvi vrh Volušnicu.
Tu smo se kratko odmarali i slikali i uživali u predivnim pejzažima okolnih vrhova, izmedju ostalog i Karanfila. Predivno. Društvo su nam pravili i bugarski planinari koji su pristigli posle nas.
Nakon kratkog odmora krenulo se dalje. Po grebenskoj stazi stazi smo se lagano uspinjali do čarobne kote od preko 2000 m. Sledeći vrh Talijanka je bio i prvi vrh za neke naše drugare koji su prošli čin ''krštenja'' preko čarobne kote 2K.
Tu smo isto tako napravili kratku pauzu i prosto udisali lepotu krajolika, naravno sa sve svežim planinskim vazduhom. Naša Jelena (Numero Due) je sve vreme uzdisala i upijala tu lepotu. Sa svakim sledećim metrom visine ona je bila očarana. Zaista, sve je bilo kao da smo dotakli nebo.
Sa vrha Talijanke, pogled nam se ''lepio'' za trećim vrhom Popadija. Oblaci su se već opasno skupljali iz pravca Albanije i valjalo je požuriti. Tu smo na stazi stigli i do graničnog kamena izmedju Albanije i bivše SFRJ. Prolazeći pored stada ovaca i albanskih čobana stigosmo tako i na vrh Popadije. Zadatak ispunjen. Isto tako i naše oči i duša ispunjeni punom lepotom planinskog masiva Prokletija. Grmljavina i kiša u najavi nas je prekinula u punom uživanju. Valjalo se vratiti pre kiše. Niz strmu stazu smo se lagano otisnuli ka našem odredištu, tj. ka našem smeštaju u katunima.
Nismo imali vremena za naše planirano uživanje u borovnicama jer kiša nas je sustigla. Malo pokisli, ali ushićeni stigli smo nazad.
Nakon što smo se malo odmorili, osušili i presvukli, okupili smo se u obliženjem restoranu da saberemo utiske. Uz jagnjeću čorbu, kačamak sa kajmakom i sirom i ostalim djakonijama, veselu priču i smeh i bogami pesmu zadovoljni planinari su se družili dok umor nije učinio svoje.
Valjalo nam je sutradan opet raniti i krenuti u novu avanturu, pa povratak kući, za Beograd.

Izveštaj napisao: Niko(N)la Bjelobaba, PK Železničar

prok2dan1

prok2dan2

prok2dan3

prok2dan4

prok2dan5

3. dan

Povratak kući

Ništa nema lepše nego kad lepo proveden vikend na planini kao što su Prokletije, ''začiniš'' jednim lepim obilaskom predivnih Alipašinih izvora, Savinog oka, vodopada Grlje.
Nakon što smo se spakovali i punog srca se oprostili od domaćina i katuna gde smo boravili 3 dana, krenuli smo put Alipašinih izvora.
Suncem okupano jutro nas je pratilo svo vreme lagane šetnje koja nam je baš bila ugodna posle napornih penjanja na vrhove Prokletija. Za mene lično jedan lep jutarnji ugodjaj kada se fotoaparat raduje lepoti pejzaža, zajedno sa suncem i jutarnjom sumaglicom koja se uzdizala sa Alipašinih izvora uz okolne planine. Posebne lepote su se isticale kod vodopada Grlje gde rečica ulazi u jedan procep u stenama i pravi glasan buk kao da je Nijagara.
Zaista je ovo bio jedan prelep početak dana, koji je eto morao da se završi i da nas isprati na putu kući, malo napornom i dugom. Sve je nas ipak radovalo to saznanje da smo uspešno izvršili uspone na sve predvidjene vrhove Prokletija. Sve nas je isto tako u glas obradovalo saznanje da ćemo i iduće godine ponoviti istu avanturu, ako ne još lepšu i bolju.

Izveštaj napisao: Nikola Bjelobaba, PK Železničar

prok3dan1

prok3dan2

prok3dan3

prok3dan4

prok3dan5

Fotografije: Nikola Bjelobaba, Dragan i Vesna Dimitrijević

 
boya yalıtım mantolama ısı yalıtımı