NOVO:  BJELAŠNICA 2017.

 

2018.
»
EIGER (3967 m)
» MONBLAN (4810 m)
» MONTE ROSA
    - Zumsteinsputze (4563 m)
    - Lyskam (4537 m)
    zimski usponi:
» OLIMP (2918 m)
» GROSGLOKNER (3798 m) 
» TRIGLAV (2864 m)
» GRAND PARADISO ( 4061 m)

.............................................


logo4

» MEMORIJAL „KRSTO ŽIŽIĆ”
» MEMORIJAL „BJELAŠNICA”

» TRIGLAV (2864 m)
» OLIMP (2918 m)
» OBUKA PLANINARA POČETNIKA
» TR. SUSRET PLANINARA O.BANJA
» BALKANSKI SUSRETI PLANINARA
» DANI PLANINARA PPS-A  P.BANJA
» SUSRETI ŽELEZNIČKIH PL. KLUB.

....................................... 

USPESI KLUBA

 
  Matterhorn (4478 m) 
      izvestaj2
√   
Damavand (5671 m)
      izvestaj2              
 
Gross Glockner (3798 m)  
      izvestaj2               
√ 
Gran Paradiso (4061 m )  
    izvestaj2            

√ 
Čamser Kangri (6622 m)
     izvestaj2                 
√ 
 Monblan (4810 m) 
    izvestaj2              
√  
Triglav (2864 m)
     izvestaj2 
√  
Monterosa Doufsp.(4634 m)
     izvestaj2 
 
 √  Zimski usp.na Groglokner (3798 m)
     izvestaj2   
√   Zimski uspon na Olimp (2917 m)
    izvestaj2   
........................................

 

1.1.2011.

 

 

  (V1) Kosmajske svetinje


  16.12.2017.
Planinarska akcija
1 dan

  Vesna Dimitrijević
064/2018431

Polazak sa parkinga ispred Opštine Novi Beograd u 7 časova, povratak u Beograd oko 21 čas, na isto mesto.
Neće biti uobičajene pauze za jutarnju kafu. Kome je neophodna, neka je ponese. Vozimo se do sela Nemenikuće, odakle polazimo na pešačku turu.

PEŠAČKA TURA

Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u selu Nemenikuće - ostaci manastira Kasteljan - brdo Košutica (463m) - manastir Pavlovac - spomenik Kosmajskom odredu (628m) - Beli kamen, spomen kosturnica iz Prvog svetskog rata - manastir Tresije.

Za pešačenje je potrebna dobra kondicija. Staza je duga 14,5km, sa 580m uspona i 415m spusta. Molim vas da ove podatke imate u vidu, prilikom prijavljivanja na ovaj izlet.

Obavezne su duboke planinarske cipele, poželjni štapovi i kamašne, odeća prilagođena zimskim vremenskim prilikama, čeona lampa, hrana iz ranca i voda. Na pola puta, u manastiru Pavlovac se mogu dopuniti zalihe vode za piće.
Posle pešačke ture, u povratku za Beograd, napravićemo pauzu za večeru u nekom od usputnih restorana.

CENA: 1000 dinara (veliki autobus), 1200 dinara (minibus)

Uplata je unapred, u iznosu od 1000 dinara, prilikom prijavljivanja na sastancima Društva, ili PostNetom na broj mog mobilnog telefona u bilo kojoj pošti. U slučaju otkazivanja, bez obzira na razlog, potrebno je da sami nađete zamenu, u protivnom, novac vam ne može biti vraćen.

- Svako učestvuje na sopstvenu odgovornost u skladu sa Pravilnikom o radu Sekcije za akcije.
- Uz sebe morate imati zdravstvenu i planinarsku knjižicu sa plaćenom članarinom za 2017. godinu.
- U toku odlaska na odredište i izvođenja planinarske akcije nije dozvoljena upotreba alkohola.
- Vodič zadržava pravo izmene programa u slučaju nepredviđenih okolnosti, radi bezbednosti i zaštite zdravlja učesnika.
- Posebna napomena:
U poslednje vreme, uočena je sve češća pojava nekorektnosti planinara, koji odustaju od akcije u poslednjem trenutku. Gotovo, po pravilu, radi se o onim planinarima koji nemaju vremena da dođu na sastanik ili da odu do pošte i traže da plate u autobusu. Iz tih razloga, više nije moguća prijava bez predhodne uplate i to: za jednodnevne akcije, u celosti, a za višednevne, obavezna je akontacija u iznosu koji je naveden u programu.

O Kosmaju i njegovim svetinjama
Posle Avale, Kosmaj je najniža planina u Šumadiji. Glavni greben Kosmaja polumesečastog je oblika i pruža se u pravcu jugozapad-severoistok. Iako je Kosmaj niska planina, ipak svojim izgledom u vidu ostrva dominira u ovom delu Šumadije.
Naziv Kosmaj nastao je od keltske reči cos (šuma) i predindoevropske reči maj (planina). Međutim, Rimljani su Kosmaj prilagodili mitologiji jer je dobio značenje casa Maiac - stanište boginje Maje. U rimskoj epohi, Kosmaj je bio značajno rudarsko središte. Verovatno je da se ruda gvožđa iskopavala na Kosmaju i pre dolaska Rimljana.
Čitav pejzaž je pod vegetacijom. Naime, strmije strane obrasle su šumom (pretežno bukovom i hrastovom, a mestimično i četinarskom). Blage padine su pod travnatom vegetacijom, a podnožje pod voćnjacima i njivama, dok su zaravni pretežno sa proplancima.
Kosmajci su učestvovali u svim značajnijim ratovima. Bili su vešti i hrabri ratnici. U oba svetska rata, na području Kosmaja su se vodile velike bitke.
U novembru 1914. godine, u delu gde se danas nalazi bazen, vodjene su jedne od najstrašnijih borbi, za odbranu Beograda, odakle je neprijatelj bio proteran na Savu i Dunav. Srpskim ratnicima izginulim u tim bitkama, 1935. godine je podignuta spomen Kosturnica.
U Drugom svetskom ratu na području Kosmaja delovao je čuveni Kosmajsko-posavski partizanski odred. Palim borcima iz tog odreda, na vrhu planine je 1971. godine podignut velelepni spomenik.
Neki ga vole a drugi bi ga najradije srušili. Porede ga sa avalskim tornjem jer je vidljiv iz velike daljine a dok je bio osvetljen, mogao se tokom noći videti i iz nekih delova Beograda. Naravno, mi ćemo obići oba spomenika.
U blizini Sopota nalazi se selo, neobičnog imena, Nemenikuće. Naziv je dobilo za vreme ropstva Srbije pod Turcima. Prolazeći pored predela, knez Miloš je ugledavši selo spaljeno od strane Turaka rekao „Nema ni kuće!" i tako dobi naziv.
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Nemenikućama je veoma stara. U njoj je Arsenije Čarnojević poslednji put sa ove strane Save, pričestio Srbe kada je bila Velika seoba Srba. Njegov brat Jovan je ostao ovde i priča se, da skoro svi Jovanovići u Nemenikućama i široj okolini vode poreklo od njega.
U porti crkve u Nemanikućama nalazi se Kleopatrina česma. U seoskoj crkvi, na putu ka porodičnoj grobnici u Topoli, prenoćilo je telo mlade kneginje Kleopatre, rano preminule ćerke kneza Aleksandra i kneginje Perside Karađorđević. Devojke iz Nemenikuća su preko noći izatkale pokrov za njeno telo. Kneza je to toliko dirnulo da je naredio da se sazida najlepša česma u okolini u znak zahvalnosti tim devojkama i meštanima sela. I zaista, 1856. godine sazidana je Kleopatrina česma, a ljudi iz cele Srbije dolaze po vodu jer je poznato da pomaže kod problema sa bubrezima.

Manastir Kastaljan je smešten je na istočnoj padini Kosmaja prema selu Nemenikuće. Kompleks se sastoji od crkve, konaka i trpezarije. Na osnovu rezultata sistematskih arheoloških iskopavanja, arhitektonske i stilske analize otkrivenih objekata i pokretnog arheološkog materijala, mogu se izdvojiti tri faze gradnje i korišćenja prostora. Prvoj i najstarijoj fazi pripada crkva čija se gradnja može smestiti u 14. vek. U drugoj fazi, crkva je pretrpela izvesne izmene, a tada je podignuta i trpezarija. To je vreme početka 15. veka i naglog uspona tek stvorene despotovine Srbije. Novoizgradjeni objekat sa prepravljenom crkvom u funkciji kapele služio je despotu Stefanu kao letnji dvor. Treću fazu gradnje i konačno uobličavanje prostora u manastirski kompleks predstavlja podizanje konaka. Obzirom na utvrdjene značajne arheološke i istorijske činjenice, kao i na izrazitu arhitektonsku vrednost očuvanih ostataka manastirskog kompleksa iz dugog vremenskog perioda od 14. do kraja 17. veka, kada je manastir razoren, kompleks na lokalitetu Kastaljan, predstavlja spomenik izuzetnih vrednosti. Od neprocenjivog je značaja za proučavanja i saznanja o vremenu Srbije despota Stefana Lazarevića, a naročito za oblast Kosmaja koja je u to vreme imala ulogu velikog verskog centra.

Manastir Pavlovac nalazi se u ataru sela Koraćica, u blizini Mladenovca, kraj Pavlovačkog potoka po kome je i dobio ime. Posvećen je Svetom Nikoli.
Početkom 15. veka, manastir sa crkvom Svetog Nikole, po narodnom predanju, osnovao je despot Stefan Lazarević. Nakon rušenja, obnovljen je u drugoj polovini 16. veka.
Patrijarh Arsenije Čarnojević je u Pavlovcu služio jednu od poslednjih liturgija pred prelazak sa narodom u Ugarsku, 1690. godine. Medjutim, bratstvo manastira nije želelo da napusti ovaj Božiji dom. Turci su ih sve poubijali a manastir spalili i razorili. Bio je u ruševinama oko 280 godina. Ponovo je obnovljen 1967. godine. Gradjen je od lomljenog kamena i živog kreča. Osim crkve, tu su i ostaci starih manastirskih konaka i ekonomskih zgrada. Sam način gradnje crkve i ostalih manastirskih gradjevina ukazuje na mešanje lokalnih graditeljskih iskustava sa onima iz primorja.
Manastir je aktivan. Pripada šumadijskoj eparhiji.

Po predanju manastir Tresije je zasnovan krajem 13. veka za vreme kralja Dragutina, a vek kasnije despot Stefan Lazarević ga je obnovio, te se u kosmajskom kraju ovaj manastir ponekad zove
Visoki Stefan. Sredinom 16. veka postao je po bratstvu najbrojniji manastir Beogradskog pašaluka. Taj razvoj nije trajao dugo pošto je nastupio period tursko-austrijskih ratova i stradanja manastira.
Krajem 17. veka u seobama, Srbi su se povlačili ka severu, a kosmajski manastir ostao je razrušen i opljačkan. Najveći broj njegovih monaha zadržao se u manastiru Rakovici. Oni su 1709. godine sa ljudima dobre volje obnovili Tresije.
Medjutim, nekih tridesetak godina kasnije, manastir ponovo biva razrušen. Slede godine buna i ustanaka. Najzad je 1936. godine
započeta obnova Tresija, ali je i ona zbog burnih vremena, tekla sporo. Crkva je temeljno obnovljena1940. godine. Ikonostas i freske su novijeg datuma. Ovde se čuvaju i ikone prenete iz okolnih crkava. Manastir je posvećen Saboru Svetih Arhangela. Redovno i posebno slavi Sv. Arhangela Gavrila (26. jul), Sv. Iliju (2. avgust), Sv. Simeona (14. septembar) i Sv. Arhangela Mihaila (21. novembar).
Tokom devedesetih godina prošlog veka izgradjen je novi konak za koji je kamen temeljac donet sa Svete Gore. Pored konaka sagradjen je i novi zvonik, kao i ulazna kapija iznad koje je kupola sa zvonom.

Izgled same crkve vezuje se za tradiciju raške škole. Tokom septembra 2009. godine, manastir je proslavio sedam vekova postojanja. Podignut je na izvoru potoka Tresije i po njemu je dobio ime.

Image00002

Image00005

Image00011

Image00021

Image00023

Image00028a

 
boya yalıtım mantolama ısı yalıtımı